Jesen u mom kraju

Svaki školski sastav na ovu temu bio je posut požutelim lišćem i kišnim kaputima. Ne sećam se da je ijedne jeseni bilo tol’ko kiše, koliko je, svake godine, bilo tih kaputa među našim redovima u sveskama. Po žutilu su, valjda, bili i ocenjivani. Nije to više ni bitno.
Samo, šteta što više ne idem u školu, jer bi sada moji sastavi definitivno bili drugačiji od ostalih. U mom kraju trenutno (a i biće tako još neko vreme) nema čak ni drveća. Nikne pokoja nova zgrada, pljusne prašina i to je sve.
Burgijanje, zujanje, urlanje, zaprašivanje… lišće, bre, ne bi ni znalo kako da opadne, jer ne bi prepoznalo svoju boju.

Počela je  bOrba voća i povrća. Gledaš koje je manje ugruvano, gataš koje je manje bljutavo, a pritom ne znaš ni iz čega je niklo. Ne, iz svog semena nije, to već počinje i da se vidi. Ko zna, možda je onaj krompir koji sam danas jela, nekad bio šargarepa. :)

Pojedinci uže i šire rodbine su, i ove jeseni, tražili najbolju preostalu papriku, da zbućkanju onaj odvratni ajvar. Nikada mi neće biti jasno zašto se baš njima poverava spremanje tako divnog proizvoda, kad već svi unapred znamo da će te teglice kasnije biti podmetnute nama gostima, za Slavu. Na (ne)sreću, provalili smo ih, tako da to ovoga puta neće proći, osim kod mene – pošto uvek nasednem i ponadam se da su konačno shvatili da bi trebalo da promene recept. Šteta, ja obožavam ajvar. :(

Što se sporta i razonoda tiče, Prvenstvo „Komšiluk ‘09.“ je u punom jeku. Poenta igre je što jače zalupiti vratima prilikom izlaska iz sopstvenog stana. U ranim jutarnjim časovima dobijaju se i bonus poeni. Ipak, za sada je prva na tabeli komšinica koja je uspela da zaboravi kišobran na + 30 stepeni Celzijusa (toliko o kišnim, jesenjim prizorima) i time dobila jedinstvenu priliku da dodatno razbudi komšiluk glasno opominjući sebe na svoj nemar i zalupivši vratima još jednom.

Ne znam od čega su nam zidovi, al’ vidim (i čujem) da od ZIDA – nisu.
I ne znam od čega nam je komšiluk, ali znam da od komšija nije.
Jedva čekam da prođe zimski san.

Mmmmm!!! :)

Kako je Miki postao Srbin?

Pa, stavio je šajkaču! :D

Kako je Mickey Mouse postao Srbin?

Život je samo jedan!

Koliko puta ste čuli ovu rečenicu?
Koliko puta ste o njoj i razmislili?




Živimo u vremenu u kom je voziti u skladu sa propisima, ravno statusu „vozača – početnika“ i podleže ismevanju i ruganju.
Zeleno svetlo na semaforu ne znači i da možeš bezbedno da pređeš ulicu, već da obavezno moraš još pedeset puta da pogledaš levo i desno, za slučaj da neka budala izleti. A onda shvatiš da je takva većina, nažalost.

„Ma ti, šta ti znaš, ti voziš školski!“
Šta znači „voziti školski“ ?
Voziti po pravilima? Oprezno? Pustiti pešake da prođu na pešačkom prelazu bez semafora? Poštovati ograničenja brzine?
Zar je to loše?! Očigledno, jeste.

Volim brzinu. Ma, ne volim – obožavam je. Obožavam da vozim.
Ali, zamisli, poštujem ograničenja brzine, vozim i 40km/h  kroz grad, ako uslovi vožnje ne dozvoljavaju drugačije.
Pustim i da mi zbog toga sviraju nestrpljivi taksisti ili neki drugi vozači,  jer to ne radim zato što volim zvuk njihovih sirena, nego zato što neću i ne smem da dozvolim da posle čujem sirene kola hitne pomoći… ili da ih čak ni ne čujem, nikada više…
Ne pijem, ni kap alkohola ne uzmem ako samo postoji mogućnost da ću sesti za volan.
Vezujem pojas. Ko sedne sa mnom u auto, na mesto suvozača, obavezan je da veže pojas. Ne zbog policije (nisu zato ni osmišljeni), već zbog bezbednosti.
Iako sam vozač nepunih pet godina (što nije neko veliko iskustvo, ali sam u autu gotovo svaki dan), odavno imam nalepljenu etiketu „školskog vozača“, u negativnom kontekstu naravno, jer smo već apsolvirali da to nije u modi.
Posebno ta etiketa dolazi do izražaja zbog toga što sam žensko.
Ali, ne smeta mi. Ne obazirem se.

Pravila saobraćaja nisu napisana da bi se učila za testove i vozački ispit, nego da bismo, na najbezbedniji mogući način, učestvovali u saobraćaju.

Nisi faca ako voziš kao stoka, već ako čuvaš sebe i ostale, od toga da život izgube u sekundi.
Misli na svoje prijatelje i porodicu, misli i na to da i oni koji to nisu, imaju svoje prijatelje i svoju porodicu i da bi svoj život dali za njih, a ne za tvoju nepažnju.

Ovo nije pametovanje, ovo je moja molba. Budite oprezni, čuvajte sebe i druge!

CV od srca!

„Potpuno sam nespreman za rad pod pritiskom kao i prekovremeni rad, osim ako nije debelo plaćen. Iskreno me zabole za ciljeve vaše kompanije ako platom ne mogu da pokrijem sve tekuće troškove plus da mi ostane za malo garderobe, knjiga, putovanja, izlaske, sport i zezanje. Funkcionišem po principu kolko para tolko muzike. Takođe me savršeno ne zanima što ste u buli i očekujem da sve vaše zakonom predviđene obaveze izvršite na vreme kao i da poštujete sve praznike i godišnji odmor. Sva je prilika da ću vas napustiti čim nađem nešto malo bolje. Nadam se da ‘ofis’ ne počinje s radom pre devet, jer se teško budim.
Radni dan započinjem velikom šoljom dobre crne kafe pa očekujem da stoji na raspolaganju, kao i zalihe nesa i mleka koji će mi zatrebati negde oko podneva. Najdalje oko jedan ima najstrašnije da se smorim pa bi mi prijao jedan muzički intermeco, po mogućstvu Madonna ili disko haus da ujedno i odtancujem malo i razdrmam ukočene mišiće. Komunikativan sa prijatnim i ljubaznim svetom, za drkadžije imam kratak fitilj. Psujem na nekoliko svetskih jezika, al ozbiljnu prepisku i razgovor vodim samo na srpskom i engleskom i ne proseravajte se s multinacionalnim korporativnim tripom jer vam je i to previše. To što s vremena na vreme sklopite neki dil s Bosnom i Crnom Gorom ne čini vas ozbiljnom kompanijom.
Studirao sam 100 godina ali smatram da je uspeh što sam uopšte završio bilo šta u ovoj zemlji ovakvoj kakva je.
Usavršavam se stalno i bez vas jer sam radoznao i mislim da život ima smisla i bez umiranja na poslu. Često mi se dešava da u radno vreme zapadnem u takozvani daydreaming pa vas molim da me ne prekidate naglo, možda budem usred neke genijalne zamisli. Reagujem samo na pozitivnu stimulaciju. Ne gušite s testiranjima i tim HR budalaštinama. Ako se već proseravate s tim zapadnjačkim forama onda ponudite i zapadnjačku platu i uslove rada. To što ste pohađali dva, tri seminara, ne čini vas obrazovanom osobom. Šta ne znam, naučiću, nisam debil. I, da, postoje stvari koje bih u životu radio iz čistog entuzijazma, ali žalim što moram da vas obavestim da to nije posao koji nudite.“

Iskreno vaš,
….

:D

Izvor: vojvodinacafe/forum

Ipak je to samo prozor!

Pa, zar ne?! :D

Sve je otišlo u…

… (nastavak rečenice dodati po želji, uz komentar na kraju posta)

Sedim i grickam kokice, sama tako, krckam i ćutim.
Krckanje me prvo podseti na bioskop, jer je to jedino što se tamo čuje, osim zvuka filma, naravno.
Novi Sad je imao bioskop i rado ga se seća.
Mada, da se ne lažemo, bilo je pusto unutra.
Poslednje što sam tamo gledala bio je film „Dosije X -  Želim da verujem“
i zabezeknula sam se kada sam videla da je nas ukupno dvadeset bilo unutra.
Rekoše mi da je ista situacija koji god da je film u pitanju.
Uprkos svemu tome, uzbuđenja i dinamike uopšte nije nedostajalo. Taman se uneseš u film, taman da onaj onom sve po spisku, kad ono – šipak!
Nestalo struje. :roll:
Svi i dalje krckamo one kokice i čekamo nastavak. Doduše, nije mnogo prošlo, čak je bilo kraće nego reklame u sred filma na Pinku. Eto utehe.
Na moju sreću, setila sam se brzo šta se dešavalo pre toga u filmu, nastavila da gledam, opet se zabuljila kad ono – opet nestade struje. :shock:
E, sad više niko nije imao kokica, oni što su imali, bacili su ih na pod od muke, naravno da je onda neko dobacio i koju psovku i nastade opšte nezadovoljstvo.
Nisam od onih koji psuju, galame i prave frku, al’ što jes’ jes’ – ni film ne možeš odgledati kako treba.
Nastaviše nekako sa projekcijom, odgledasmo i film, i izađosmo napolje uz konstataciju da film nije loš, ali da je ipak te večeri (a i svake druge) veća gužva bila na netu i torrentima, nego u bioskopu.
I sad nam, kao, toliko fali i svi bi da idu u bioskop baš kad su ga zatvorili. :roll:

Što se biblioteke tiče, dobro da ovi noviji klinci i znaju čemu ona služi. Tamo se zalazi samo ako baš nigde na natu ne nađu prepričanu lektiru (postoje i sajtovi koji služe samo u tu svrhu) ili ako ne daj Bože, nema ni školskoj biblioteci, pa moraju da skoknu „čak“ do gradske.
Al’ zato nam je Facebook, najčitanija knjiga.
„Svaki pijani status nalik je jedan drugom,
a svaki duhoviti smešan je na svoj način.“
Tako bi nekako bilo, da je, kojim slučajem, čika Tolstoj imao profil na Facebook-u, a Ana bi se, onako sva isfotošopirana, bacila pod ban, deaktivirala svoj profil i nestala sa svih linkova ovog sveta. :(
U pozorište isto retko ko ide. Ako ideš u školu, ne daj Bože da neko čuje da si bio u pozorištu, o’ma si sam sebe bacio na crnu, mučenu štrebersku listu, jer umesto da prazniš gajbe piva u nekoj gajbi napaljenih tinejdžera, gledaš tamo neku kulturu.
Ne, nemamo mi kulturu više.
Nešto nam je oduzeo Saša Popović, a ostalo mi, sami sebi.
Ne znamo više ni kako da pišemo.
Kada bi se, onako na kratko, ukinula latinica, sms poruke bi nam izgledale ovako:

„Схта радисх поподне? Рецхе ми Иввана да цхес да свратисх до оорбан-схопа. Тсимни ме кад стигнесх кутји.одо сад на схисханје. тсокитј.“

:(

Pa, bre, šta radimo mi to?! :shock:

Ma, sve je otišlo u … ?

Čemu su nas naučili naši roditelji?

Ovo sam pročitala u jednom od postova na forumu crtaci.org i crkla od smeha, pa reko’ da podelim sa vama. :D

Čemu su nas naučili naši roditelji?

Religiji: Pomoli se Bogu da će ta fleka nestati sa tepiha!
Logici: Jer sam ja teko rekla…
Ironiji: Samo ti plači i daću ti ja razlog za plač!
Osmozi: Zatvori ta usta već jednom i počni da jedeš!
Strpljenju: Sedećeš tu dok taj spanać ne nestane!
Hipokritici: Rekla sam ti MILION puta, NE PRETERUJ!
Iščekivanju: Sačekaj samo dok dođemo kući, ja ti kažem…
Genetici: Isti si k’o otac!
Savitljivosti: Pogledaj tu prljavštinu iza ušiju!!
Termodinamici: Zagrej stolicu, fakultet završavaju uporni.
Humoru: Ako ti kosilica otkine nožne prste, nemoj meni trčati.
Korenima: Zatvori ta vrata, k’o da si se rodio u štali!
Flori i fauni: Sažvakaćeš to gradivo kao krava seno!
Mudrosti: Kad dođeš u moje godine, sve će ti biti jasno.
Pravdi: Nadam se da ćeš i ti imati decu i da će biti ista kao što si ti!

Da li ste znali da…

… prosečno četvorogodišnje dete postavi oko 400 pitanja dnevno? :D

… slonova surla može da zadrži do 9,5l vode? :shock:

… prosečna osoba koristi 57 parčića toalet papira na dan?

… u Češkoj postoji crkva sa lusterom koji je napravljen od ljudskih kostiju i lobanja?

… puževi imaju 4 nosa?!

… škorpija može imati i do 12 očiju?

… je 1918. godine bilo 21 milion smrtnih slučajeva uzrokovanih gripom?

… Barbi lutka ima preko 80 različitih karijera?

… teži limunovi imaju ukusniji sok?

… pojedine paste za zube sadrže antifriz? :shock:

… je Mejn svetska prestonica čačkalica? :D

… je lizalice 1905. godine izumeo Frenk Eperson iz Kalifornije,
kada mu je bilo samo 11 godina?

… je kravata pronalazak koji potiče iz Hrvatske?

… je Čarli Čaplin jednom prilikom osvojio treću nagradu na takmičenju
za svog dvojnika?

… je omiljena hrana bubašvabe lepak na poleđini poštanske marke?

… postoji PEZ sa ukusom kafe?

… se, u srednjem veku, šećer smatrao luksuzom, i koštao je 9 puta više od mleka?

Dosta je bilo, za sada. Uživajte u saznanjima bez kojih ne biste mogli da spavate noćas! :D :D :D

Koliki si Srbin, u stvari?

Veliki. :D

1. Imun si na sve žive (i nežive) bakterije, viruse i bolesti, jer…

a) … ideš redovno kod lekara
b) … piješ 128 vrsta lekova
c) … se voziš gradskim prevozom ?

Objašnjenje: Istinski Srbin će zaokružiti odgovor pod „c“,
jer su autobusi prepuni osoba koje kašlju i dahću za vrat,
truckanje pomaže da se oslobodite neželjenog kamenja
u bubregu (vrlo često i samog bubrega), a trčanje za prevozomŽ
itekako pomaže u održavanju kondicije.
Dakle, markicu – i na put! :D

2. Kažu da Srbi mnogo psuju..?

a) Ne, to nije istina.
b) Ko kaže?!
c) Jebiga, šta ćeš!

Objašnjenje: Jebiga, Srbin je to. :D

3. Kosovo je…

a) Srbija!
b) Srpsko!
c) naše, bre!

Objašnjenje: Ajd’ probaj da ne budeš Srbin u ovom pitanju… :D

4. Najveći neprijatelj je…

a) AIDS
b) smrt
c) promaja

Objašnjenje: Sve može, al’ promaja – ne daj Bože!!! :shock:

I da rezimiramo:
Nije slučajno što je na listi odgovora za svako pitanje, „srpski“ odgovor uvek poslednji u nizu. Naša, ipak, mora biti poslednja.
Svako u Srbiji može da bude selektor fudbalske reprezentacije (osim samih selektora, naravno) i lekar (pravi lekari nemaju pojma, razume se).
Svako želi nešto da kaže, ali su retki oni koji zaista IMAJU šta za reći.

Ipak, Srbija je moja zemlja i volim je baš takvu, kakva je. ;)

Živeli! ;)

The Power of Music!

Odavno nisam pisala.
Pre nego što sam htela da napišem post sada,
prčkala sam po nekim forumima, gledajući YouTube klipove.
ODAVNO nisam videla BOLJI klip, tako da sam se predomislila.
Neću postaviti ono što sam isplanirala,
već ono što me je upravo oduševilo, i ulepšalo mi dan.
Bolje nije mogao da počne.

Izvol’te, uživajte! ;)

Playing for Change: Song around the world „Stand By Me“

Nije li sjajno?! ;)