Nikad u bioskopima: Kostim
Devedeset minuta ovog filmskog ostvarenja je sasvim dovoljno za ono što vam je pred očima svaki dan, tokom cele godine.
Glavni junaci su smešteni u novi reality show, u kom gledaoci imaju priliku da skinu maske ljudima, koji se ni sami više ne sećaju svog pravog lika. Konkurs je bio otvoren za one koji se još uvek nisu umorili od svih života koje ne žive, a u finalnu trku za nagradu su uključeni svi najodmorniji i najiskusniji.
Radnja se odvija svuda okolo, gde god doseže pogled publike. Njihove oči su kamere, a dugme Replay ne postoji. Nema ni potrebe. Da sve ove ljude ubacite u neki drugi film, oni bi opet igrali iste uloge. Nemaju tremu, jer su se srodili sa svojim kostimima. Šetaju svetom i pričaju priče koje ste baš hteli da čujete.
Posmatrači ih presreću i skidaju im maske polako, jednu po jednu, potpuno nesvesni činjenice da se nakon svake skinute, nova maska nalepi sama. Borba može trajati u nedogled, ako se ne prikače za pravu. Borba rečima, jer su one istovremeno najjača i najslabija tačka učesnika.
U ovoj igri nema novčanih nagrada. Akterima je najpotrebniji pogled, centar pažnje.
Ko prikupi najviše aplauza, dobija titulu najiskrenijeg glumca.
Znaju da će dobiti nagradu, ali ne znaju njenu (bez)vrednost.
Ogledalo je glavna nagrada.
Kostim je, sam po sebi, repriza.
Zbog toga ga nikada nećete videti u bioskopima.
Odavno je pred vama.
Vrlo interesantno zvuči…šteta što sam propustio. :/
Ps. Super ti je recenzija…intirgantna bez standardnog prepričavanja! Ponosan sam na tebe:’)
Šta si propustio?
Ako ovakve persone nisi video u svom okruženju – ti si srećan čLovek! :)))
Hvala na komplimentima za “recenziju”, šta da ti kažem, učim od najboljih :))))
Da li se naklon prihvata kao nagrada za napisano?!? :)
Ovo si toliko dobro napisala da bi zaista moglo da se upotrebi kao pred – “recenzija” :) filma koji svaki dan, svi, svuda oko sebe gledamo. Scenario bi nekako sastavili od raznih priča sa blogova, a nekako bi navatili i režisera, glumci nam ne trebaju, svuda su oko nas. Odličan tekst. :)
Pljes, pljes, pjes!
Mislim tapsem ti!
@Shunjalica – Prihvata se, hvala puno!!! :*
@Charolija – Hvala! :* Scenario i moramo sa blogova (tu su najiskrenije opisani doživljaji), a i režiser je manje-više nebitan. Ne bi mog’o mnogo da promeni. :)))
@zelena – A, dobro je da nisu šamari. :))) Hvala! :*
Evo samo još jednom da kažem da davno nisam videla ovako lep tekst o mojoj profesiji :).
Hvala, sjajno je :).
Hvala Zubarice! :)
Izgleda se svaka profesija pronašla u tekstu… hm.. :)
E, tako se to radi ;)
Bravo!
A jel’ film crno – beli ili je u koloru ?))))
Tvoje pero je briljantno Tijana )))))
Suske – E, hvaaaalaaa ti!!! :) :*****
Veco – U boji je, mada mož’ komotno i crno-beli da bude… :))) Hvala ti, živa bila, na metli vazda letela! :)
profesionalac! svaka čast :)
E, sad… profesionalac nisam, ali hvala na divnim rečima! :)
Super ti je Blog stvarno :)
pozdrav od kolege blogera tacnije od ekipe
Buki blog :)
Pozdrav za tebe Marko i ostatak ekipe Buki bloga! :)
Hvala puno na divnim rečima, a po onome što sam na brzinu videla (u ove sitne sate) – čitaćemo se mi još (kod vas), jer vidim da imate mnogo zanimljivog sadržaja!
Muzika, filmovi, knjige… milina! :)