Priča o zagrljaju
28/11/2010
Traži od mene da ti pričam o jučerašnjim slovima,
da pravdam sva ta osećanja i docrtavam smajlije.
Traži da isprozivam one koji su nas našli na ovom,
a ne na nekom drugom kraju sveta.
Da žalim za onima koji više nisu ni na jednom kraju.
Traži da verujem u nove početke,
čak i kada je kraj odmah iza ćoška.
Da odem gde mi neće biti lepo,
kako bi drugi uvideli svoju veličinu.
Da se razočaram u prazne aplauze.
Traži da klimam glavom
na laži koje odzvanjaju u vazduhu.
I da pronalazim poznata lica,
među nepoznatim maskama.
Traži od mene da izmišljam priče.
Sve to možeš da tražiš.
Samo, molim te, ne traži od mene priču o zagrljaju.
Ne verujem u izjave da on vredi više od hiljadu reči.
Kad je on tu, za reči ni nema mesta.
Nema šta da se prebrojava.
Like this:
7 blogera se sviđa ovo .
22 komentar
ostavite jedan →
Postoji puno stvari o kojima se može pisati, ali zagrljaj.. Zagrljaj se ne može ispričati…
Prelepo :-)
Volim zagrljaj pri kom osetim da mi je taj neko zagrlio dušu. Onako negde preko sredine leđa sa obe otvorene šake i malo me onako stisne. O zagrljaju se može pisati, ali se ne može nikako opisati. ;)
Obozavam ovakve stvari! Divno je. Samo nastavi da objavljujes i dalje.
@Crnaperla – Upravo tako. Reči bi ga umanjile. Hvala. :)
@Charolija – Daaaaa, baš takav i ja volim. :)
@Marko – Hvala, drago mi je da ti se sviđa. :)
Kad gid vidim nov post kod tebe, bude mi toplo oko srca :)
A pitala si se ko te čita. Ima nas :)
Prelepo, oživela si posebnost zagrljaja :)
ma, dojdi ‘vamo da te zagrlim.. :)
@Drvce – ee, tad kad sam ga ja obrisala, nije ga skoro niko ni čitao. Osim tebe i još možda dve osobe. :)
@Peščanik – Hvala! :)
@Shunjalica – jeeeeeee :) aj lav hags :))))
Čitala sam te i ja, uvek, da znaš….I ne samo čitala, nego uživala u onome što izlazi iz tvoje duše…))))
Tvoje pesme, tekstovi, poklon su kojeg me nećeš lišiti, nadam se. Nemoj da ti pada na um da brišeš blog, jer ću lično doleteti da te zagrlim onako veštičji ))))))
:)
strelac :)
@Vecoooo, ma samo se ti šunjaj – može ti se, veca si. :)
Hvala ti mnogo, na diiiiiiiivnim rečima!!! :***
@Zelena – Dupli. :)))) Je l’ to ima neki dodatni efekat?
to ti znas ;)
Posle onih tvojih postova, više ne verujem u ono što ja znam – samo tebi verujem! :)
opis je fenomenalan :)
nema smajlija za grljenje ;)
pssssst , cutiiiiii, cuce te neko :)
@Sanjar – Hvala puno. Nema smajlija, nema reči. Samo se uživa. :)
@Zelena – Nek’ se čuje, nek’ se znaaaaaa :)))
Dođi padni mi na grudi sine Regrutine
Kao što bi tvoj komšija rekao: Nekome je važno sa kim će da legne,
a meni je važno pored koga ću da se probudim…
Zagrljaj je još jedino iskreno što je ostalo.Ne možeš ga zamaskirati lažnim obećanjima.Ili ga ima ili ga nema…dalje ne postoji
Slažem se. I kad ga dobiješ ili daš, odma’ se zna da li je iskren ili “radi reda”… za reči stvarno nema mesta.
Izgubljenu nadu vraćaš.Ja mislio – nema nas više…
Lepši komentar nisam mogla da pročitam. Mnogo Vam hvala!
Naravno, ostaješ bez teksta a spoznaja ti pumpa vene :)