Tuđa uloga

Ti ne znaš da se zaustaviš u svojoj priči, a ja ne mogu da prestanem da ćutim.
Samo slušam, a glava upija.
Do momenta kada zaboraviš ono što si rekao, ja ću imati sve zapisano u svojoj glavi,
i biću tu da te podsetim na tvoju glupost, svaki put, kada to nikako ne budeš želeo.
Da shvatiš da si preterao i da nije loše, bar na tren, biti kao ja i ne progovoriti ni reč…
Do tada ću već i ja shvatiti, da bi bilo bolje da sam te podsetila glasom,
a ne, opet, papirom…
Tuđe uloge, nisu za mene.

(23. 11. 2007.)